.png)
Srbija danas, 25. oktobra 2026. godine, odlučuje o budućem sastavu Narodne skupštine, a prve informacije o izlaznosti već su privukle ogromnu pažnju javnosti. Broj građana koji su izašli na birališta tokom jutarnjih sati znatno je veći nego na prethodnim parlamentarnim izborima, što otvara pitanje kakav bi politički rasplet mogao da usledi.
Vanredni parlamentarni izbori u Srbiji održavaju se u atmosferi velikih političkih tenzija i pojačanog interesovanja javnosti. Posle višemesečnih studentskih protesta, političkih sukoba i zahteva za promenama, građani danas imaju priliku da glasaju za jedan od 18 izbornih lista.
Posebnu pažnju privlači položaj predsednika Srbije Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke, čija se politička dominacija suočava sa ozbiljnim izazovom.
## Prve brojke izazvale ogromnu pažnju
Prema podacima Republičke izborne komisije, do 10 časova glasalo je 19,72 odsto upisanih birača. Poređenja radi, na parlamentarnim izborima održanim u decembru 2023. godine izlaznost u istom periodu iznosila je 9,94 odsto.
Još jedan podatak privukao je pažnju javnosti. Prema proceni organizacija IPSOS i CeSID, do 11 časova glasalo je čak 27,3 odsto birača, dok je na prethodnim izborima u istom periodu izlaznost bila 15,1 odsto.
Ovakve brojke pokazuju da je interesovanje građana za današnje izbore izuzetno veliko.
Međutim, postavlja se pitanje koje bi moglo da obeleži čitav izborni dan: kome odgovara ovako visoka izlaznost i može li ona značajno da promeni odnos političkih snaga?
## Da li Vučića očekuje najveći politički izazov?
Predsednik Aleksandar Vučić i vladajuća politička struktura godinama predstavljaju dominantnu snagu na političkoj sceni Srbije. Ipak, današnji izbori održavaju se u okolnostima koje se značajno razlikuju od prethodnih izbornih ciklusa.
Studentski protesti, okupljanja građana i rast političke polarizacije doprineli su tome da izbori dobiju poseban značaj.
Među glavnim učesnicima izborne trke nalaze se lista koju predvodi Srpska napredna stranka i lista koju podržava studentski pokret.
Analitičari već duže vreme ukazuju na važnost izlaznosti kao jednog od faktora koji bi mogli da utiču na konačan rezultat.
Ipak, povećana izlaznost sama po sebi ne znači pobedu opozicije niti poraz vlasti. Tek nakon zatvaranja biračkih mesta i prebrojavanja glasova biće jasnije kakvu su odluku doneli građani.
## Srbija čeka večerašnji rasplet
Pravo glasa na današnjim izborima ima 6.451.292 birača, koji biraju 250 narodnih poslanika.
Glasanje se odvija na ukupno 8.392 biračka mesta, a birališta ostaju otvorena do 20 časova.
Posebnu pažnju tokom dana privlače Beograd, Vojvodina i drugi delovi zemlje u kojima se prati odziv građana.
Prema zvaničnim podacima do 10 časova, u Vojvodini je glasalo 23,62 odsto birača, u Beogradu 20,46 odsto, u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji 17,08 odsto, a u južnoj i istočnoj Srbiji 17,40 odsto.
Ove razlike pokazuju da se izlaznost razlikuje među regionima, ali ne otkrivaju za koje su se političke opcije birači opredelili.
## Može li današnji dan promeniti političku budućnost Srbije?
Odgovor na pitanje koje danas zaokuplja javnost još nije poznat.
Da li će vladajuća koalicija uspeti da sačuva parlamentarnu većinu ili će izbori otvoriti prostor za značajnije političke promene, zavisiće od konačne raspodele glasova i mandata.
Jedno je, međutim, već jasno: interesovanje za današnje izbore znatno je veće nego pre tri godine u istom delu izbornog dana.
Srbija će večeras dobiti prve pokazatelje odnosa snaga, a konačni izborni rezultati pokazaće da li je današnje glasanje donelo nastavak dosadašnje vlasti ili početak nove političke etape.
Do tada, pitanje ostaje otvoreno: da li će Aleksandar Vučić i njegovi politički saveznici uspeti da odbrane dosadašnju poziciju ili će birači doneti drugačiju odluku?
