.png)
Građani Srbije koji otplaćuju kredite mogli bi da se suoče sa dodatnim finansijskim pritiscima ukoliko dođe do nepovoljnih promena deviznog kursa. Ekonomista prof. dr Ivan Pajović upozorio je na moguće posledice po zadužena domaćinstva, ističući da bi pojedini građani u najtežim okolnostima mogli da izgube čak i nekretnine.
Najnovija dešavanja na finansijskom tržištu Srbije ponovo su otvorila pitanje stabilnosti bankarskog sistema, vrednosti dinara i položaja građana koji imaju dugoročne kreditne obaveze.
Narodna banka Srbije objavila je kursnu listu prema kojoj evro vredi 117,6230 dinara, dok su za poslovne banke predviđene i promene u načinu izveštavanja o kamatnim stopama. Poslednji izveštaj prema ranijim pravilima banke bi trebalo da dostave do 17. marta 2027. godine.
Međutim, pažnju javnosti posebno su privukla upozorenja ekonomskih stručnjaka o mogućim problemima sa otplatom kredita.
Upozorenje koje bi trebalo ozbiljno shvatiti
Gostujući na Kurir televiziji, ekonomista prof. dr Ivan Pajović govorio je o stanju bankarskog sektora i rizicima koje promene kursa mogu doneti građanima.
Prema njegovoj oceni, slabljenje domaće valute moglo bi dodatno da optereti one koji otplaćuju kredite vezane za evro.
Ukoliko dinar izgubi deo vrednosti, mesečne obaveze izražene u domaćoj valuti mogu porasti, što bi posebno pogodilo porodice koje već izdvajaju značajan deo prihoda za otplatu dugova.
Pajović je upozorio da najteže posledice mogu nastati kada dužnici više nisu u mogućnosti da redovno izmiruju svoje obaveze.
U takvim slučajevima postoji opasnost od prinudne naplate, a u zavisnosti od ugovora, obezbeđenja kredita i zakonskih uslova, moguće su i ozbiljne posledice po imovinu dužnika.
Ipak, stručnjak je naglasio da trenutno nema razloga za širenje panike, već da je potrebno pažljivo pratiti situaciju.
Bankarski sistem pod pritiskom
Pored kreditnog zaduženja građana, u javnosti se sve više govori i o stabilnosti finansijskih institucija.
Pajović je stanje u bankarskom sektoru opisao kao ozbiljan izazov koji zahteva pravovremene reakcije nadležnih institucija.
Posebno se osvrnuo na situaciju povezanu sa Alta bankom, kao i na značaj sistema zaštite depozita i deviznih rezervi.
Prema njegovom mišljenju, država mora da raspolaže odgovarajućim mehanizmima koji bi sprečili širenje finansijske nestabilnosti na ostatak bankarskog sektora.
Takođe je izneo stav da bi Srbija trebalo da ima državnu banku koja bi obavljala određene poslove platnog prometa od posebnog javnog značaja.
Mogu li građani da ostanu bez jedinog doma?
Jedno od najosetljivijih pitanja odnosi se na zaštitu građana koji imaju samo jednu nekretninu.
Ibro Ibrahimović, član Predsedništva SPS-a, izrazio je očekivanje da bi u budućnosti moglo doći do promena propisa o izvršiteljima.
Prema njegovom mišljenju, potrebno je pronaći rešenja koja bi dodatno zaštitila socijalno ugrožene građane, posebno kada je reč o njihovom jedinom domu.
Ibrahimović smatra da bi buduće zakonske izmene trebalo da obezbede dostojanstveniji tretman građana koji nisu u mogućnosti da otplaćuju svoja dugovanja.
Ipak, takva očekivanja ne predstavljaju potvrdu da su najavljene izmene već usvojene.
Šta ovo znači za građane koji otplaćuju kredite?
Moguće promene deviznog kursa ne utiču jednako na sve vrste kredita.
Građani koji imaju kredite indeksirane u evrima mogu biti izloženi kursnom riziku, dok na visinu mesečnih obaveza mogu uticati i ugovorene kamatne stope.
Zbog toga je važno da dužnici pažljivo prate uslove svojih kreditnih ugovora, eventualne promene kamate i odnos mesečne rate prema prihodima domaćinstva.
U slučaju poteškoća sa otplatom, pravovremeni razgovor sa bankom može pomoći u pronalaženju mogućeg rešenja pre nego što dugovanja postanu ozbiljniji problem.
Neizvesnost na svetskom tržištu dodatno komplikuje situaciju
Sagovornici Kurir televizije upozorili su i da se globalne ekonomske i geopolitičke nestabilnosti mogu odraziti na Srbiju.
Kretanje cena energenata, promena vrednosti valuta i stanje evropske privrede predstavljaju faktore koji mogu uticati na poslovanje kompanija, troškove života i finansijsku sigurnost građana.
Poruka stručnjaka jeste da građani ne treba da paniče, ali da oni koji imaju značajna kreditna zaduženja moraju posebno pažljivo da prate ekonomska kretanja.
Iako upozorenja ne znače da će doći do masovnog gubitka nekretnina ili bankrota građana, ona ukazuju na rizike koje ne treba zanemariti.
Izvor: Kurir.rs / Kurir televizija
